85 godina SD Cukaricki_za CIP

Préparation du document



МОНОГРАФИЈА
85 ГОДИНА СПОРТСКОГ ДРУШТВА „ЧУКАРИЧКИ“
1926–2011.
СД „ЧУКАРИЧКИ“
85 ГОДИНА СПОРТСКОГ ДРУШТВА „ЧУКАРИЧКИ“ 1926–2011.
УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР МОНОГРАФИЈЕ:
„ОСАМДЕСЕТ ПЕТ ГОДИНА СПОРТСКОГ ДРУШТВА ЧУКАРИЧКИ“
Владимир Матић, председник СД „Чукарички“
Проф. др Мирољуб Благојевић, потпредседник СД „Чукарички“
Сава Милосављевић, професор, генерални секретар СД „Чукарички“
Александар Јелић, професор, секретар Атлетског клуба „Чукарички“
УРЕДНИК: Александар Јелић, проф.
ИЗДАВАЧ: СД „Чукарички“
ЛЕКТОР: Мр Јован Н. Ивановић, проф.
ТИРАЖ: 1000 примерака
ШТАМПА: DINEX, Београд
ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР ЗА ПРОСЛАВУ:
Милан Тлачинац, председник Градске општине Чукарица, председник
Организационог одбора
Владимир Матић, председник СД „Чукарички“, заменик председника
Организационог одбора
Проф. др Мирољуб Благојевић, потпредседник СД „Чукарички“
Сава Милосављевић, проф., генерални секретар СД „Чукарички“
Александар Перин, секретар Фудбалског клуба „Чукарички Станком“
Слободан Тешић, председник Смучарског клуба „Чукарички“
Радомир Јојић, Боксерски клуб „Чукарички“
Петар Петровић, председник Хокеј клуба на трави „Чукарички“
Небојша Попов, директор МБК „Чукарички“
Иван Ивановић, председник Стонотениског клуба „Чукарички“
Радоје Марковић, председник Шаховског клуба „Чукарички“
Радосав Петровић, председник Кошаркашког клуба „Чукарички“
Вукан Вулетић, проф., председник Клуба за скокове у воду „Чукарички“
Зоран Моловић, проф., председник Атлетског клуба „Чукарички“
Саша Ешкенази, секретар Рукометног клуба „Чукарички“
Нинослав Глишић, проф., председник Карате клуба „Чукарички Рода“
Проф. др Предраг Немец, председник Одбојкашког клуба „Чукарички Феникс“
ПОЧАСНИ ОДБОР ЗА ПРОСЛАВУ:
Снежана Самарџић-Марковић - министар омладине и спорта Републике Србије,
председник Почасног одбора;
Владе Дивац, председник Олимпијског комитета Србије
Иван Тодоров, заменик председника Олимпијског комитета Србије
Зоран Алимпић, заменик председника Скупштине града Београда
Ацо Ковачевић, секретар Секретаријата за спорт и омладину Београда
Небојша Илић, председник Спортског савеза Београда
Владета Јовановић, заменик председника Градске општине Чукарица
Проф. др Душан Митић, декан Факултета за спорт и физичко васпитање
Живадин Михајловић, председник компаније „СТАНКОМ“ АД
Владислав Јовановић, бивши секретар СД „Чукарички“
Бранислав Зебић, генерални менаџер компаније „HI TECH 011“
Зоран Миловић, главни и одговорни уредник листа „Спорт“
Драгиша Ковачевић, директор „СОС“ канала
Предраг Сарић, главни и одговорни уредник листа „Спортски журнал“
Председници СД „Чукарички“ у ранијем периоду:
Милан Алексић
Споменко Ровић
Младен Ликић
Вукашин Вулетић
Врхунски спортисти са Чукарице:
Ненад Стекић – европски рекордер у скоку у даљ,
Данијел - Дане Корица – легенда дугих атлетских пруга,
Драгутин Топић– светски јуниорски првак у скоку у вис,
Јелена Лоловић – универзитетски светски првак у смучању,
Станислав Караси – вишеструки репрезентативац СФРЈ у фудбалу,
Алиса Марић, шаховски велемајстор,
Теодор Рајић – вицешампион Европе у каратеу,
Соња Петровић – двострука најбоља кадеткиња Европе у кошарци,
Милош Максимовић – џудо,
Марија Ивезић – вицешампион Европе у скоковима у воду,
Јовица Шиканић – легенда ФК „Чукарички“
2
СД „ЧУКАРИЧКИ“
1. ПРОСЛАВА ОСАМДЕСЕТ ПЕТ ГОДИНА СПОРТСКОГ ДРУШТВА „ЧУКАРИЧКИ“
Наша општина Чукарица рођена је пре сто година. Израсла је у велики и лепи
град, понос Чукаричана и свих који у њој живе и раде. Честитам јој стоти
рођендан, први век живота, и желим јој да заувек расте као најлепши град!
Спортско друштво „Чукарички“ насталo је петнаест година касније, као њено
дете, као потреба, извор и реализатор њене здраве идеје и младости. Живимо
већ један дуги људски век, али са нама је заједно тај век проживело и на
десетине хиљада детињстава и младости, њихових напора, труда, радости,
победа на спортским борилиштима и ван њих.
Рећи некоме да се бавите спортом није нешто посебно, али ако вас питају
где то радите, посебна је част рећи: „У Чукаричком.“ Те речи су за понос онога
ко их изговара и поштовање за онога ко их слуша.
У годинама иза нас стасали смо у институцију где деца расту и усмеравају
се у живот на најбољи начин. Стасали смо у кућу где живи младост заштићена
од многих зала данашњице. Порасли смо у други дом за све оне чије успомене
су тесно везане за спорт.
Од ливада и пропланака стигли смо до наше куће, наших свлачионица,
канцеларија, терена, борилишта. У њима и на њима свакодневно нас је хиљаду
и више. И даље растемо, али ми не старимо. Остајемо млади заувек.
Владимир Матић,
председник Спортског друштва „Чукарички“ (1995 – 2011)
Данас у 14 клубова са преко 60 тренера заиста нас има више од хиљаду.
Због тога сам веома поносан. После седамнаест година у „Чукаричком“ осећам
да сам, на свој начин постао његов део. Желим да у наредном периоду још
више и боље унапредимо сарадњу са Скупштином града Београда, Градским
секретаријатом за спорт, нашом Градском општином Чукарица, Савезом
спортова, Заводом за спорт Републике Србије, Факултетом за спорт и физичко
васпитање, са Спортско-рекреативним центрима „Кошутњак“, и „Ада
Циганлија“, спортским клубовима са Чукарице и шире и са свим другим
институцијама спорта у Србији и иностранству. Унапредићемо стручни рад,
наставићемо традиционалне и покренути нове манифестације спорта и
младости.
Надам се да ћемо заједничким снагама подићи нове и боље објекте, а пре
свега балон-халу на кошаркашком терену и Дом спортова на месту садашњег
помоћног фудбалског терена.
3
СД „ЧУКАРИЧКИ“
ЧУКАРИЦА И ЧУКАРИЧКИ
Драги пријатељи,
У години кад обележавамо првих сто година наше општине, с поносом
могу рећи да их је карактерисала динамична и изузетно бурна историја
на коју смо изузетно поносни, као и на наше грађане, који су ту историју
исписали својим радом и деловањем. Те давне 1911. године грађани
Чукарице, која је била у саставу тадашње општине Жарково,
организовали су се и на референдуму, демократским путем, остварили
свој циљ, а то је оснивање општине, што је тадашњи суверен Србије краљ
Петар I Карађорђевић својим указом од 30. децембра 1911. потврдио.
Много се променило од краја 19. века кад је Чукарица настала као
радничко насеље око прве шећеране на Балкану, првог београдског
бродоградилишта и многих других већих и мањих предузећа и фабрика,
након чијих оснивања су радници из свих крајева наше земље почели да
пристижу на Чукарицу. Индустрија у златно време развоја 70-их и 80-их
година, запошљавала је велики број људи; док је, развојем и увођењем
нових технологија, Чукарица на уласку у 21. век наставила још
интензивнијим и модернијим темпом да се развија.
Стварају се јаке трговинске зоне, а Ада Циганлија и Кошутњак развијају
се као центри туризма, рекреације, спорта и одмора. Настављамо са тим
развојем и циљ нам је да у наредном периоду приближимо Београђанима
и огроман комплекс Липовачке шуме који се простире на јужном ободу
општине између Рушња, Велике Моштанице и Сремчице.
Данас Чукарица броји више од 200.000 становника, а број њених
житеља и даље убрзано расте. Сама територија се исто убрзано развија,
приобаље Саве, које се протеже од ушћа Топчидерске реке, па до Умке,
постаје све интересантније за развој спорта и туризма, док Макишко
поље, осим што снабдева цео град водом, постаје врло битна пољоприв -
редна зона града Београда.
Већ смо најперспективнији део Београда, али време Чукарице ће тек
доћи кад буде завршен мост преко Саве. Мост ће обликовати будућност
Чукарице, јер ће све више људи, који на овом лепом простору живе,
желети и своја пословања да изместе код нас на Чукарицу. Изградњом
модерних пословно-трговинских центара око Београдске обилазнице
ћемо створити услове за отварање нових радних места и омогућити
велике могућности за напредак целе Општине.
Свим члановима Спортског друштва „Чукарички“ желим да честитам
првих 85 година рада, јер су нам, остваривањем врхунских спортских
резултата, истовремено били нам на понос и стварали историју Чукарице.
Желим вам још много успешних сезона, јер рад са најмлађима и очување
здравог духа у младим нараштајима Чукарице су наш заједнички циљ у
животу и развоју Чукарице у 21. веку.
Свако добро и срећан рођендан!
Милан Тлачинац,
председник
Градске општине Чукарица
4
СД „ЧУКАРИЧКИ“
2. ЧУКАРИЦА, ЈУЧЕ–ДАНАС–СУТРА
2. 1. ИСТОРИЈА ЧУКАРИЦЕ
2. 1. 1. Археолошки трагови
Да је подручје Београда више пута било море, последњи пут пре осам
милиона година, сведоче и трагови откривени на територији данашње
Чукарице. Код Белих вода у Жаркову нађени су остаци цетотерија,
миоценског кита, а археолози тврде да је и у кориту Саве, код
Остружнице, право гробље мамута, бизона, изумрлих врста носорога и
јелена из прастарих времена. Велика река, плодне низине уз њену обалу
и благо заталасано залеђе одувек су били погодни за станишта људи.
Почев од палеолита, старијег каменог доба, постоје материјални докази
да је човек на чукаричком тлу непрестано освајао природу и прилагођавао
је својим, све већим потребама. Претпоставке археолога да су у млађем
палеолиту људи живели у крају који ће, десетак хиљада година касније,
бити познат као Баново брдо, потврђују предмети откривени у близини
Саве. У време винчанске културе и чукаричко подручје било је за оно
време веома насељено, а тадашњи Чукаричани размењивали су добра
и са људима из удаљених крајева. Рт у Железнику, а посебно локалитет
у Жаркову, посебно су значајни за реконструкцију живота у ово
преисторијско доба.
Многи су трагови остали на чукаричком простору; распознају се
германски, аварски, рановизантијски, а онда све више словенски, тачније
– српски.
Фибуле са звездастим појачањима на луку, нађене на Чукарици,
сведочанство су о гвозденом добу, присуству илирског елемента.
На Чукарици, у Жаркову, Остружници, Железнику налазе се бројна
налазишта која се везују за римски период. Научници посебно издвајају
оно на локалитету Калеми, у Железнику. Ту се налазила вила рустика
истакнутог римског грађанина Клаудија Валентинијана.
до средине 19. века главна скела за извоз стоке из Србије у Аустро-
Угарску била је код Остружнице. Прикупљање Аустријанаца и српских
добровољаца за напад на Београд 1789. године обављено је код
Остружнице, где је 11. септембра био постављен мост преко Саве.
Скупштина српских старешина одржана од 23. априла до 3. маја 1804 (по
старом календару) у Остружници и она је од одлучујућег је значаја за
даљи ток Првог српског устанка.
У Остружници је било седиште Карађорђеве устаничке команде све
до ослобођења Београда 1807. године. У овом селу је тада отворена прва
основна школа у устаничкој Србији. Од седам народних скупштина, у
време Првог српског устанка, на територији данашње чукаричке општине
одржане су још две: 1805. у Пећанима и 1806. поново у Остружници.
Споменик
палим
јунацима
1914–1918.
године
2. 1. 2. Историјски догађаји
У последња три века, данашња чукаричка општина била је поприште
не само крупних, него и судбоносних догађаја за Београд и Србију. Све
Борбени чамац на Сави из 1915. године
5
СД „ЧУКАРИЧКИ“
У Првом светском рату Чукарица је била поприште крвавих борби
1914. и 1915. године.
И приликом ослобађања Београда у Другом светском рату, Чукарица
је била место жестоких окршаја. Између 15. и 20. октобра 1944. године,
на линији Шећерана–Железничка станица–тунел–црква–школа, немачке
трупе су држале мостобран преко Аде Циганлије за извлачење својих
јединица.
2. 1. 3. Развој насеља Чукарица
Општина Чукарица је територијално и административно међу највећи -
ма у Србији. Њен настанак и развој датирају с половине деветнаестог
века, када је Србија полако кидала ланце турских окова и уздизала се на
политичком, економском и културном пољу. Већи део територије општине
припадао је атару села Жаркова, места где животне људске заједнице
постоје још у римско доба, а сматра се, и раније.
Географски, село се налазило око два километра од реке Саве, на
правцу Аде Циганлије. До Београда се ишло ненасељеним брдом, па
онда низ Обреновачки друм, поред реке. Сава је била природна и
адмистративна граница са Аустроугарским царством, па се дуж обале у
том крају трговало са Сремом, углавном мимо одобрења турске власти,
која је у то доба слабила у Србији. Робом се трговало на лицу места, а
веће пошиљке пребациване су друмом у град Београд. Тридесетих година
деветнаестог века на домаку Топчидерске реке, постојало је и некакво
складиште за робу, а радила је и скела за превоз свиња преко Саве.
„Господарска механа“
На самом друму, с београдске стране Топчидерске реке, наредбом
господара Јована, подигнута је „Господарска механа“, кафана која и данас
постоји. Име је добила по господару који ју је основао (Јовану
Обреновићу) давне 1820. године, с намером да прима путнике намернике,
излетнике старог Београда.
Тако су на жарковачком потезу – истуреној зони, обали – робу
истоварали шверцери, а на састанку жарковачког са обреновачким путем,
створио се мали, непризнат трг. Међу усамљеним кућицама у њивама
подигнуто је и здање, које се за час претворило у друмску механу.
Четрдесетих година деветнаестог века на том појасу се под брдом почело
стварати насеље. Скромне и трошне куће низале су се падином брда и
формирале насеље. Бржи развој ово насеље, ће добити пред крај века,
поготову дизањем фабрике шећера и након тога.
Фабрика шећера
снимљена
1910. године
Из сећања старијих грађана Чукарице у уском оквиру белешке М. Ђ.
Милићевић, у својој грађи „Цртице за ранију слику српске престонице“,
(1903) објашњава порекло назива Чукарице: „Кафану, на месту сусретања
жарковачког и обреновачког пута, управо у дну брега, који се као гребен
спустио баш на Саву, а пресечен је ради ширег колског друма, држао је,
дуже време, неки Стојко Чукар из Београда.“ По његовом имену, или боље
по његовом надимку, то се звала „Чукарева механа“ – „Чукарица“, а по њој
се сада цео крај зове Чукарица.“
М. Ђ. Милићевић је извео закључак о имену овог краја, у вези са
Стојком Чукаром, и кафаном коју је држао:
6
СД „ЧУКАРИЧКИ“
„Чукарица је била при дну благе падине брда, на посавском друму,
спуштена на Саву, и свијена уз њу. Широка површина зелене купе над
њом 1900. године била је још увек сасвим празна, као чврсто истурен атар
Жаркова. Катастарски цртежи и планови тачно су знали једино његову
горњу зону која се граничи с Кошутњаком. Данас, на њеном главном
„подневку“, Пожешкој улици, и њеном ширем појасу, стасао је модеран
део Београда, Баново Брдо. “
Данас, млади Чукаричани, желећи да сачувају идентитет настанка
своје Чукарице, прикупљају и анализирају архиве и документацију која је
сачувана. Деца су дошла до закључка да је ова механа значајна не само
због назива „Чукарица“. Сматра се да је на њеном месту, или чак у истом
простору, у тадашњој Трговачкој број 9, касније била кафана „Мајдан“,
место где су се Чукаричани окупљали ради договарања и доношења
одлука важних за заједницу. У њој су приређивана и нека културна
збивања. За нас, она је била место где је 4. јула 1926. године основан
Чукарички спортски клуб.
2. 1. 4. Баново брдо
Банови брдо своје име дугује Матији Бану, песнику, драматургу, и
дипломати, Дубровчанину, који је живео у периоду од 1818. до 1903.
године. У Београду се настанио половином
деветнаестог века. Службујући у српској
средини и српској држави, доста образован,
иницијативан и имућан, Матија Бан је преузео
на себе неке врло осетљиве дипломатске
мисије, најпре око револуционарне 1848. године
(предаје поруку Рајачићу; посећује Његоша;
преноси писмо војводи Книћанину; води
поверљив разговор с Јелачићем; консултује
се с Гајем, итд.); Матија Бан је и у Цариграду,
по налогу „београдске владе“ вршио одговорне
политичке задатке за њу.
Династичке промене 1858. године, праћене
Матија Бан
режимским прогонима, оставиле су Бана ван
државне службе, а његова даља чиновничка
каријера бележи још два датума – постављење за шефа Пресбироа у
Београду (1861) и пензионисање (1878).
У међувремену Матија Бан је већ повезиван, а потом и потпуно везан
за део периферије Београда, који ће по њему добити своје име. За
заслуге, држава му је поклонила комплекс земљишта у атару Жаркова,
који се простирао дубоко изнад и испод великог дела данашње Пожешке
улице. Он је саградио летњиковац на падинама Кошутњака 1861. године
(нажалост, немамо податке где тачно). Али засигурно знамо да је као
богати поседник живео ту, и да је цео крај по њему назван – Баново брдо.
Од наследника Матије Бана, његовог
унука, глумца Љубе Станојевића, касније
су куповани плацеви за градњу и тако се
велики комплекс земљишта претварао у
насеобину – Баново брдо. Доста касније,
1939. године, када је наше насеље
увелико био град, основна школа на Брду,
добила је име „Матија Бан“ (данас, ОШ
„Јосиф Панчић“). У том периоду је и први
спортски клуб назван Спортски клуб
„Бановац“.
2. 1. 5. Индустријализација Чукарице
Европеизација Србије, после одласка Турака, довела је и индустријску
производњу као неминовност будућег развоја и међународне размене. На
њен развој и пораст становништва велики утицај је имао раст градске
Железничка станица
на Чукарици 1928.
године.
7
СД „ЧУКАРИЧКИ“
Прва фабрика која је 1884. године подигнута
на Чукарици била је фабрика за прераду
коже. У овој згради (Трговачка 59)
„Кожару“ је држао
Јован Новаковић
Чукарица је 1895. постала седиште Српског краљевског бродарског
друштва, које је десет година касније, од радионице прерасло у
бродоградилиште.
Радници „Бродаре“
крајем 19. века
привреде, када Чукарица почиње да се развија као индустријско
предграђе Београда. На то је утицао све масовнији прилив осиромашених
сељака, који се запошљавају као најамни радници у градској привреди. У
почетку је то било невелико насеље без осветљења и воде за пиће, са
две некалдрмисане улице и неколико разбацаних кућа, једва проходно,
нарочито у пролеће када се Сава изливала и плавила цео крај.
Иако од најужег центра Београда удаљена само шест километара,
Чукарица је била задуго, мало, неименовано насеље са око 800
становника, које је припадало Жарковачкој општини.
Њеном успону допринела је изградња прве српске железничке пруге
од Београда до Ниша, која је пуштена у саобраћај 1884. године.
Предграђе се развијало дуж друма, да би се пред крај 19. века
повезало са Београдом.
Државна добра, која су тада била ненасељена, уступана су фабрикантима
под повољним условима, јер је закон из 1898. давао велике повластице
предузимљивим власницима капитала. Водило се рачуна о избору места
за изградњу индустријских погона, тако да су смештани на периферији
Београда, близу реке, ради лакшег транспорта робе.
Између два светска рата Државна речна пловидба Краљевине Срба,
Хрвата и Словенаца имала је своје пловне радионице на Ади Циганлији
и на Сави код Соларе.
Чукарицу је посебно прославила Фабрика шећера, прва у Србији, која
је почела да ради 1900. године.
И данас постоји дрвна индустрија у Макишу, а некадашња стругара је,
у извесном смислу, претеча моћног система обреновачких термоелектрана.
Бродоградилише на Чукарици снимљено око 1900. године
8
СД „ЧУКАРИЧКИ“
Зграда у којој је било
седиште Општине
Чукарица 1914. године
Слика са саме
изградње водовода
Додају ли се томе „Шелово“ (данас НИС-ово) стовариште бензина,
фабрике боје и фирнајса и остала индустријска предузећа, јасно је да је
и пре Другог светског рата Чукарица била моћан индустријски реон.
Изградњом постројења у Белим водама 11. јула 1892. почела је историја
модерног београдског водовода. Као индустријско и радничко насеље
Чукарица је била једно од упоришта радничког и синдикалног покрета
Београда и Србије.
2. 2. НАСТАНАК И РАЗВОЈ ОПШТИНЕ ЧУКАРИЦА
2. 2. 1. Стварање општине Чукарица
Чукарички крај је напредовао и развијао се
као посебан, чудесни град, спојио се преко
„Брда“ и Кошутњака са својим Жарковом,
спустио низ падину, и на крају развио у велики
административни и економски центар. Развој
индустрије на овој територији, прилив станов -
ништва, градња стамбених насеља и инфра -
структура, брзо су довели до прерастања
Чука рице у самосталну општину. То је оства -
рено указом краља Петра I Карађорђевића од
30. децембра 1911. године.
Указ краља Петра Првог Карађорђевића
којим је Чукарица добила статус oпштине
Од тада Општина Чукарица има своју административну самосталност.
Данас, сама по себи, она је велики, леп, европски, универзитетски и
спортски град. У склопу је града Београда као Градска општина Чукарица.
Градска општина Чукарица 30. децембра 2011. године слави први век
постојања.
СПОРТИСТИ И СВИ ЧЛАНОВИ „ЧУКАРИЧКОГ“
ЧЕСТИТАЈУ ЈОЈ СТОТИ РОЂЕНДАН!
2. 2. 2. Новија историја
Између два светска рата на Чукарици је подигнуто више важних
индустријских објеката: Фабрика мотора (1927), Фабрика коже и обуће
(1939) и Фабрика картона „Умка“ (1939).
Први трамвај на
Чукарици.
И данас „тринаестица“
је веза Чукаричана са
центром Београда.
9